Ruma (Borkovac)
Ideja moje posete Borkovcu je bila prvenstveno da uživam u čarima Borkovačkog jezera. Jezero kao i sam Borkovac se nalaze na svega nekoliko kilometara od Rume. Ono što nisam očekivala je da će mi izletište biti interesantnije od jezera koje sam došla da posetim. Nastavak priče sledi dalje u tekstu…
Borkovačko jezero je jedno od onih jezera koje je nastalo veštačkim putem pre više od četrdeset godina. Kako kažu, voda je prilično topla u letnjem periodu i dostiže temperaturu od oko trideset stepeni. Kažem “kako kažu” obzirom da se nisam kupala u jezeru, a razlog je bio jednostavno to što mi nije delovalo naročito interesantno. Ono što jeste bilo interesantno je izletište koje se nalazi svega par stotina metara dalje, na prilazu jezeru. Tu je i hotel i gradski bazen, a činjenica da je jezero bogato ribom privlači veliki broj pecaroša.
Kao što rekoh, jedna “loša” strana Borkovca je to što jezero ne izgleda veoma interesantno, barem meni. Kada to kažem, mislim prvenstveno na “fotogeničnost” ambijenta. Obzirom da volim da fotografišem i da prikažem sebe na fotografijama, ambijent mi je veoma bitan. Da ne biste razumeli pogrešno – jezero je okruženo prirodom, deluje čisto i fino… ne mogu reći da mi se ništa nije dopalo. Međutim, ono što me je odvratilo od kupanja je plaža koja je, iako uređena, u betonu. To je možda mnogima zgodno, ali meni lično nije lepo. A obzirom na veličinu jezera, plaža je prilično mala. Uz to, nema baš mnogo mesta za parkiranje, a parking je neuređen.
Hajde sada da pređemo i na dobre strane ovog mesta i na razloge zašto išta o Borkovcu i pišem.
Počeću od samog jezera, red je da mu dam i neki “pozitivan poen”. Iako nisam videla puno pecaroša, bilo ih je par i utisak je da su imali dovoljno mira i prostora da mogu da se posvete tome zbog čega su došli. Treba računati i na to da sam ja stigla u ranim popodnevnim časovima, a koliko znam to i nije doba koje je pecarošima interesantno, pa ih je verovatno bilo više u druga doba dana. Takođe, ono malo kupača koji su bili prisutni su, ako ništa drugo, uživali u mirnoj i čistoj vodi.
Što se tiče izletišta, utisci su uglavnom pozitivni. Iako je parking improvizovan i ljudi se parkiraju na travi više nego na betonu, ima sasvim dovoljno mesta za veliki broj automobila. Obzirom da je izletište bilo relativno prazno, a da se čula graja sa obližnjeg gradskog bazena, verujem da su vlasnici parkiranih automobila uglavnom bili posetioci bazena. Jedna pozitivna strana kada je letnje brčkanje u pitanju je upravo pomenuti bazen, koji je privukao mnogo više ljudi nego samo jezero. Doduše, jedan deo tih ljudi su verovatno bili i gosti hotela Borkovac koji, bar na oko, deluje veoma lepo. Ono što sam čula o hotelu, a što imam nameru i da ispitam u skorije vreme, je da ima sjajan spa program i da mnogi baš zato tu i dolaze. No, da se vratim na izletište. Pored divnog ambijenta u šumi ispunjenoj borovima, na raspolaganju vam je veliki broj stolova sa klupama kao i mesta predviđena za roštiljanje. Uz to, šuma koja se prostire na 30-ak hektara ima uređene staze za šetanje kao i česme sa pijaćom vodom.
Sve u svemu, Borkovac ima svega par mana, većini verovatno zanemarljivih. Sa druge strane, prednosti ima sasvim dovoljno. Od divne prirode, preko raznih sadržaja, pa do blizine Rume za slučaj da vam zatrebaju pogodnosti grada, ovde svašta možete doživeti i videti. U ovoj mojoj poseti Borkovcu sam mu posvetila svega nekoliko sati jednog lepog letnjeg dana. Planiram u nekom trenutku da isprobam i čari hotela, a i da dokumentujem više toga nego što možete videti ovde, pa ću sve rado podeliti sa vama čim se ponovo nađem u Borkovcu.