Golubačka tvrđava
Verujem da ste upoznati sa postojanjem tvrđave Golubac koja je postala važna turistička atrakcija Srbije unazad par godina. U mojoj poseti tvrđavi u junu 2021. godine ću vam je opisati prvenstveno iz avanturističke perspektive. Razlog tome je što sam morala da vidim o čemu se radi u takozvanoj “crnoj zoni” tvrđave…
Pre avanturističkog dela priče bih podelila sa vama par detalja i malo istorije kada je ova lokacija u pitanju.
Tvrđava je sačinjena od 9 kula i palate koje su podeljene po nivoima, kako su podeljene i karte za obilazak. Izgrađena je u srednjem veku, u doba korišćenja hladnog oružja. Međutim, kako je vekovima služila kao utvrđenje, za vreme osmanske vladavine joj je dodata topovska kula za dodatni nivo odbrane. Golubačka tvrđava je imala burnu istoriju i mnoge su se bitke vodile oko nje, što govori o značajnoj strateškoj poziciji koju je imala. 2012. godine je započeta njena obnova koja je tek pre neku godinu završena. Iako ne možemo znati kako je tvrđava tačno izgledala u nekim ranijim vremenima, mogu reći da danas izgleda impresivno. Iskreno, ne znam da li je veći doživljaj videti je izbliza ili izdaleka, što ćete verovatno moći donekle da doživite i sa slika.
Sada ću nabrojati par mana tvrđave, ako ovakvo zdanje može imati “loše” strane.
Vrlo je teško biti objektivan u ovom slučaju, ali ono što bih možda navela kao jedan nezgodan detalj su uske stepenice u nižim nivoima tvrđave. Razumem da je bilo potrebe donekle očuvati njen nekadašnji izgled, ali obzirom na količinu ljudi koja je bila ovde u poseti kada i ja, bilo je dosta gužve i čekale su se reke ljudi da siđu ili da se popnu da biste nakon toga mogli da pristupite nekim delovima tvrđave. Iako bih pohvalila osoblje koje je ljubazno i generalno dobro organizovano, rekla bih da prodaju više karata za posetioce nižih nivoa nego što tvrđava može da podrži.
Kada su viši nivoi u pitanju, konkretno karta za crnu zonu koju sam ja kupila, situacija je nešto bolja. Imajte u vidu da su vodiči su u ovoj zoni obavezni. I za njih imam samo reči hvale, ali opet postoje propusti u organizaciji. Umesto maksimalno dve osobe po vodiču, koliko bi trebalo da vodi prema opisu ture, tokom moje posete tri do pet osoba je vodio jedan vodič. Opet, razumem i potrebu da zarade, ali ovakav sistem smanjuje bezbednost, doživljaj i usporava obilazak. Za mene kao avanturistu to pravi neku razliku, mada ne veliku, ipak sam uživala.
Sada su na redu pozitivne strane tvrđave Golubac, a ima ih puno, bar iz moje perspektive.
Prva stvar koju primetite, a koja oduševljava kada prilazite tvrđavi, je ogroman i veoma lepo uređen plato sa šetalištem, klupama i cvećem. Izgleda divno i kao stvoren je za fotografisanje. Nakon toga, na ulazu u tvrđavu nailazite na redare koji proveravaju i overavaju ulaznice, koje ste prethodno kupili na početku platoa, tik pored lepog i prostranog parkinga. Ulaznice ću ovde navesti kao dobru stranu ove posete sa razlogom. Naime, za cenu od 600 dinara za osnovne nivoe, a 1200 dinara za crnu zonu (koja uključuje i niže nivoe tvrđave), dobijate mnoštvo sadržaja za obilaženje i slikanje. Više detalja o ulaznicama možete videti na zvaničnom sajtu tvrđave – https://tvrdjavagolubackigrad.rs/#ceneulaznica
Po ulasku, u donjem nivou tvrđave nailazite na par atrakcija kao što je slikanje sa pticama grabljivicama i ljudima odevenim u srednjevekovnu odeću. Nakon toga imate mogućnost da lutate po palati i kulama u nižim nivoima ukoliko ste kupili osnovnu ulaznicu. Moji saputnici na ovom putu, koji su upravo to uradili, kažu da je za one koji nisu skloni avanturama ovo sasvim dovoljno. Uverila sam se u to i sama na kraju mog obilaska, gde sam obišla palatu i nekoliko kula i bila veoma zadovoljna onime što sam videla.
Međutim, za one kao što sam ja to nije to dok nije uključeno bar malo adrenalina. E za to služi “crna zona”. Na putu ka najvišim kulama se penjete zidinama koje imaju improvizovane stepenice od kamena, baš kakve su bile i u srednjem veku. Na usponu se pridržavate za lanac dok se penjete na 70 metara visine. Usput možete naići na zmije otrovnice (poskoci), na koje je moja tura i naišla. No, one su navikle na ljude koji se šetaju po tvrđavi i uopšte ne obraćaju pažnju na vas. Svakako, treba biti oprezan i kada je živi svet u pitanju, a isto tako i penjanje/spuštanje ovim putem. Kada pozovete da se raspitate o ulaznicama i programu, odmah će vam reći da crna zona nije za one koji su plašljivi ili nisu u kondiciji. I u pravu su. Međutim, po mom viđenju je vredelo popeti se skroz gore. Em iz perspektive avanture, em zbog pogleda koji oduzima dah.
Zaključak ove priče je da je tvrđava Golubac sjajna i da je vredi posetiti, ako je verovati mom sudu. Ono što bih vam posavetovala je da se pre posete informišete putem telefona o ulaznicama i opcijama posete da ne bi bilo zabune i neprijatnosti kada dođete tamo. Imajte u vidu da su svi utisci izloženi ovde moj, lični doživljaj. Sve informacije u vezi vaše eventualne posete možete naći na zvaničnom sajtu tvrđave – https://tvrdjavagolubackigrad.rs/