Hurghada (Long Beach Resort)

Ovaj rizort se nalazi na nekih 15 kilometara od aerodroma, pa je do njega potrebno isto toliko minuta vožnje. U pitanju je ogroman prostor i reklo bi se da je planirano da ovo bude jedan od ozbiljnijih hotela u Hurgadi. Međutim, nešto se u tim planovima poremetilo jer utisak nije bio takav kada sam ovde stigla. O negativnim aspektima rizorta i boravka ću malo više napisati u nadernom odeljku, ovaj je namenjen opštim informacijama.

Ovo je bila moja druga poseta Egiptu. Kao i naredne godine kada sam bila u Makadi Bay-u, utisak je bio da smo ovde bezbedni. Pritom ne mislim samo na boravak u rizortu, nego i van njega. Svejedno, da ne bih iskušavala sreću, rizort sam napuštala samo u organizovanim grupama i prema planu. To je neki moj generalni savet posetiocima Egipta koji planiraju da se kreću tamo-vamo, ako želite da se osećate potpuno opušteno.

Gotovo čim smo stigli, žena koja je bila naš agencijski vodič je od naših turista u toj turi napravila grupu. Tu smo dobili dosta korisnih informacija i upoznali se sa nekim našim ljudima koji su odseli u hotelu. Iako vodiča nismo mogli lako da dozovemo u narednim danima, bar smo se spojili i lepo družili sa pomenutom grupom ljudi. Možda je u pitanju i sreća, jer se ispostavilo da su nam vršnjaci. Takođe, niko od pomenutih nije imao decu u to vreme, pa smo lako uskladili druženje i aktivnosti.

Nakon upoznavanja ekipice, došlo je na red upoznavanje rizorta. Kao što sam pomenula, očigledno je planirano nešto veliko kada je hotel u pitanju, ali nije realizovano. Zato je ogroman broj smeštajnih jedinica bio nezavršen, a jedan deo istih u nekim radovima. Tako je rizort od oko 1000 soba, u funkciji imao možda petinu njih. A ni toliko nije bilo popunjeno sredinom oktobra, što je gre’ota.

Kada su u pitanju sadržaji, počeću od restorana. Obzirom na pomenute radove i nedovršene prostore, ne čudi to što ovoliki rizort nema (ili nije imao) puno restorana. Tu su glavni restoran u blizini recepcije i Marhaba restoran smešten uz plažu. Za ovaj drugi je potrebna rezervacija koja se u to vreme pravila na recepciji, u direktnom dogovoru sa recepcionarom. Pored toga postoje Beach Bar i Pool Bar, a njihovi nazivi govore gde su smešteni. Postoji takođe još jedan restoran u izdvojenoj zgradi u blizini recepcije, ali
služi samo piće i sokove, pa je više kafić/bar nego restoran.

Hrana je bila sveža i sasvim zadovoljavajuća i u glavnom i u Marhaba restoranu. Razlika je što je usluga u glavnom restoranu uređena po principu švedskog stola, dok je Marhaba “a la carte” restoran.
U glavnom restoranu ste imali pristojan, ali ne preveliki izbor za ručak i večeru, dok je doručak bio relativno siromašan. Naravno, ne poredim ga sa klasičnim doručkom u Grčkim smeštajima, na primer. Iako Grčku obožavam, tamo nemate više od 5 sastojaka koji se ponavljaju iz dana u dan, bar u povoljnijim smeštajima. U Egiptu nije tako, ipak je izbor veći, ali ume veoma da se razlikuje od hotela do hotela.
Kada je drugi pomenuti restoran u pitanju, izbor se svodi na nekoliko jela. Međutim, tih nekoliko jela stvarno spremaju majstorski. Ovaj sistem sa nekoliko jela u ponudi nije neuobičajen za tematske restorane u Egipatskim rizortima.

Pripremajući ovu reportažu, pogledala sam i Google mapu rizorta, da vidim da li se nešto izmenilo. Ono što su, rekla bih, dodali je još jedan restoran na plaži, kao i akva park iza recepcije ka izlazu iz rizorta. Tu je takođe još jedan novootvoreni bar. O ovim dodacima vam ne mogu reći nešto više jer ih nisam videla uživo, a sajt hotela sa više podataka ne postoji. Samo vam prosleđujem informaciju da je imate u vidu ukoliko se ovde nekada zaputite.

Što se tiče kupanja, prisutna je ogromna plaža, kako u širinu, tako i u dubinu. Nažalost, delovala je skoro napušteno, em zbog veličine, em zbog broja gostiju u trenutku moje posete. Ova plaža ima neke prednosti, ali i mane, a o njima ću vam reći više u narednim odeljcima priče.
Pored plaže, tu su i dva manja bazena, kao i jedan ogroman, dužine oko 200 metara i širine od nekih 20 do 50 metara u različitim delovima. Ovaj veliki bazen je zapravo skup isprepletanih bazena koji daju čar ovom rizortu i popravljaju ukupan utisak. I pored veličine, ovaj bazen je u vreme kada sam ja bila bio veoma pristojne temperature i u njemu su se odvijale sve moguće aktivnosti. Od vaterpola u jednom delu, obuke za ronjenje u drugom, pa do akvabika u trećem, sam bazen je bio pun aktivnosti. Šanse su da ćete kao i većina ljudi koje sam ovde srela, pa i ja sama, najviše vremena provoditi baš uz bazen. A i u njemu.

Od interesantnih aktivnosti na plaži možete naći i terene za fudbal i odbojku.

Kao i u drugim egipatskim rizortima i ovde je bila veoma prisutna večernja zabava. Amfiteatar na otvorenom je bio glavno mesto okupljanja svako veče, a program predstava je uvek bio drugačiji. Možda je tako samo delovalo jer je ovaj odmor bio kratak i trajao samo nedelju dana. Svakako, imala sam prilike da vidim svašta zanimljivo.

Sobe koje bih pomenula u ovom delu priče ću ostaviti za one negativne aspekte rizorta koji slede. Nisam bila baš razočarana, ali ćete u nastavku teksta videti zašto je opis soba tu gde jeste.

Kraj ovog odeljka bih posvetila aktivnostima van hotela, tačnije jednoj. Iako bi neko očekivao da ću pisati o piramidama i Luksoru, neće biti tako. Razlog tome su različiti faktori, pa i moj partner koji nije hteo da se zamara putem od 400 kilometara na jednu stranu u ovoj jednonedeljnoj poseti. Ovo su njegove reči, nisu moje.
Međutim, jednu aktivnost jesmo isplanirali i njome se i pozabavili. U pitanju je vožnja kvadovima kroz pustinju. Taj izlet je kretao iz neposredne blizine aerodroma, a završavao se malo dublje u pustinji, u beduinskom selu. I pored sitne prašine i prilične vrućine, ovo je vredelo doživeti. Zamislite stotinak kvadova i desetak džipova u njihovoj pratnji kako jure u koloni preko nepreglednih peščanih dina. Ako vam zvuči interesantno, ovo je jedna stvar koju možete doživeti na ovom izletu.
U beduinskom selu smo imali priliku da vidimo lokalno življe i da se malo upoznamo sa njihovim običajima. Tu sam jahala i kamilu što je bilo ponuđeno u okviru izleta.
Ono što bih vam toplo savetovala ako se u ovako nešto upustite je da obavezno ponesete naočare. Nerealno sitan pesak će se prilikom ove vožnje zavući svuda, ali su tu oči najranjivije. Iako vam nude ozbiljne pustinjske naočare za dodatnih 5 evra, vodič nam je rekao da nam neće trebati ako imamo neke svoje. Princip je sledeći – stavite naočare i maramu koju ste takođe poneli uvijete oko cele glave, pokrivajući i naočare osim u jednom malom delu. To je prema mom iskustvu sasvim dovoljno da vas zaštiti, a da možete da vidite kuda idete.
Uglavnom, zanimljiv izlet koji ću nekom prilikom sigurno ponoviti.