Jezero Kraljevac
Jezero Kraljevac sam posetila ne bih li provela jedan lep dan okružena divnom prirodom usred vojvođanske ravnice. Dan je bio jako topao, a blizina jezera mi nije baš bila od pomoći obzirom da nije bilo prilike da se okupam u njemu. Svejedno, uživala sam, pa čak i našla par lokacija za fotografisanje…
Specijalni rezervat prirode Kraljevac nalazi se na rubu Deliblatske peščare. Stavljen je pod zaštitu države kao prirodno dobro od izuzetnog značaja 2009. godine. Jezero Kraljevac koje se nalazi u okviru rezervata je divno, mirno i kako kažu bogato biljnim i životinjskim svetom. Pored 25 vrsta ribe i 70 vrsta ptica, često se u vodi mogu videti i vidre. Takođe, ovaj rezervat je utočište nekih ugroženih vrsta stepskih glodara kao i slepog kučeta koje predstavlja jednu od specifičnosti rezervata. Još jedna specifičnost samog jezera su plutajuća ostrva, a najveće među njima je površine oko 2 hektara. Popularne aktivnosti u rezervatu podrazumevaju sportski ribolov, pešačenje i fotografisanje prirode. Uz to, raznovrsnost kada su u pitanju ptice pruža ornitolozima priliku za njihovo proučavanje, a ljubiteljima prirode za posmatranje.
Što se tiče mana jezera koje je bilo fokus mog obilaska, jedino što mogu da navedem je manjak uređenih prilaza, iako ih ima puno. No, obzirom da je u pitanju rezervat prirode, ne znam ni da li se to može računati kao mana. Meni svakako nije pravilo veliku razliku, ovo vam samo prosleđujem kao informaciju koja nekome može da koristi.
Za ljubitelje prirode prednosti jezera su brojne. Počevši od prirodnih zvukova, pa do mogućnosti za uživanje i fotografisanje, sve odiše utiskom oaze mira.
Iako bi ljudima verovatno bili zgodni sadržaji koji bi podrazumevali aktivnosti u prirodi, nema ih koliko sam mogla da vidim, verovatno sa razlogom. Ipak je u pitanju rezervat prirode i nešto tako lepo bi trebalo sačuvati u izvornom obliku. Zato mi uopšte nije žao niti mi je nedostajalo to što nema uređenih parkinga, restorana i kafića itd. Ono čega ima su pomenute životinje, kojih doduše nisam mogla da vidim puno. Razlog tome je verovatno bila toplota tog dana kada sam bila u poseti. Imala sam utisak da su se sve životinje posakrivale u rastinju u i oko jezera, zbog mnoštva zvukova koji su odatle dopirali. Čak su i malobrojni pecaroši napravili debelu hladovinu čime su god mogli, što znači da ovde i pored vode ume da bude veoma toplo tokom leta. Ovo bi se najpre moglo ubrojati u mane jezera, ali je nekako završilo kao sastavni deo ovog dela teksta.
Jedan važan detalj za mene je izrazita fotogeničnost ambijenta u kome sam se našla. Ovde se lepe fotografije prave bez ikakve muke, pa imajte to u vidu ukoliko ste ljubitelj istih, a nameravate da dođete u posetu.
Iako sam posvetila malo vremena ovoj lokaciji, rekla bih da ima potencijala, bar za ljubitelje prirode. Planiram da u nekom trenutku odem tamo ponovo sa malo detaljnijim planom obilaska. Ukoliko me ne preduhitrite, očekujte dopunu ove priče i još slika predivne prirode Vojvodine.