Zasavica
Još jedna od mojih poseta Vojvodini bila je posvećena Zasavici. Iako nikada ranije ovde nisam bila, čini mi se da sam videla sve ili skoro sve što ovaj rezervat prirode ima da ponudi. U tome mi je značajno pomogla tura malim električnim autobusom i skratila mi je “muku” pešačenja rezervatom po suncu i toploti…
Zasavica je rezervat prirode koji se nalazi na području južne Vojvodine. Udaljena je svega sat vremena od Beograda, a još manje od Novog Sada. Na ulazu u rezervat predviđenom za boravak ljudi (vizitorski centar), pored drvenog zdanja sa tornjem visine 18 metara, postoji još par manjih objekata. Ovde se možete odmoriti, osvežiti i upoznati sa ljubaznim domaćinima koji su tu i kao redari rezervata, ali i kao vodiči. Ili sam ja tako razumela. Nije ni važno, ljudi su tu i uvek možete da ih pitate šta vas zanima. Takođe, za skromnih 1000 dinara možete i odsesti ovde, a u okviru iste cene dobijate i doručak. Inače je na raspolaganju i turistički brod kapaciteta 60 mesta, ali iz nekog razloga nije bio u funkciji tokom moje posete. Svakako ga možete obići i ući na njega, da li zbog radoznalosti ili fotografisanja, vi odlučite. Isto tako možete slobodno da se popnete na pomenuti toranj sa koga se pruža sjajan pogled na rezervat. I da ne zaboravim jedan bitan detalj – treba napomenuti da ulaz u rezervat nije besplatan, ali nije ni skup. Sve informacije u vezi cena možete videti na sledećem linku – http://www.zasavica.org.rs/cenovnik/
Ono što predstavlja glavnu atrakciju rezervata su brojne biljne i životinjske vrste. Zbirno ih ima skoro 200, gde su meni najinteresantnije životinjske. Životinje koje slobodno šetaju rezervatom i kojima možete i prići su podolska goveda, mangulice, magarci, konji, krave, koze… Ima ih još, ali je one divlje malo teže primetiti, a verovatno ne bi ni bile raspoložene za druženje sa ljudima. Njih možete posmatrati iz daljine, a među njima su razne vrste ptica i dabrovi kao možda najinteresantnija životinja ovde.
Kada su u pitanju mane Zasavice, ima ih nekoliko koje bih navela. Jedna je vezana za ulaz i cenovnik. Naime, iako ovo stvarno nije skupo mesto za posetu i vredi dati traženih par stotina dinara, nemamo svi isti tretman. Tako, stanovnici Sremske i Mačvanske Mitrovice ne moraju da plate ulaz, dok mi ostali moramo. Sigurna sam da nije moguće da se svi iz pomenutih Mirtovica poznaju, pa ne znam kako se odlučuje ko plaća a ko ne. Svakako, neki ljudi nisu morali da plate ulaz, dok smo mi iz Beograda morali.
Još nešto što bih navela kao manu je planirana vožnja brodom, koje nije bilo. Doduše, da ne grešim dušu, nikoga nisam ni pitala u vezi toga. Videla sam da brodu zaposleni ne prilaze, niti nam šta u vezi njega nude, pa sam produžila dalje. Obzirom na pomenuti kapacitet od 60 mesta, verujem da je razlog nekorišćenja broda bio mali broj posetilaca u trenutku moje posete. Tako će izgleda izgledati većina uobičajenih tura na raznim lokacijama tokom trajanja pandemije.
E, a sada da navedem nekoliko prednosti Zasavice. Prva je prostranstvo kojim možete slobodno da lutate u varijanti pešačke ture. Da budem iskrena, ovo bih preporučila samo ozbiljnim optimistima kada je vreme toplo, jer nema puno zaklona, a postoji i bolja opcija za obilazak. Ta bolja opcija podrazumeva mali, otvoreni, električni autobus. Realan kapacitet autobusa je nekih 10-ak ljudi. Nas je bilo svega sedmoro sa vozačem, pa je bilo prijatno i komotno. Prijatnosti je doprineo i krov, jer je autobus skroz otvoren, ali sa strane, ne od gore. Tako možete da vidite i dokumentujete sve što vas zanima, a da vas u isto vreme neko vozi kroz divnu prirodu, zaklonjene od sunca. Uz to, vozač je istovremeno i vodič, a vožnja košta svega 200 dinara po osobi za odrasle. Ako se ne varam, za decu je ljudima koji su se vozili sa mnom naplaćeno 100 dinara po detetu. Ove cene vam pominjem zato što ih nema na sajtu Zasavice, pa da ih imate u vidu.
Što se tiče daljih prednosti, na pomenutoj turi autobusom smo prilazili (domaćim) životinjama na svega par metara. Ovo pominjem jer sam sigurna da među vama ima ljubitelja životinja kojima bi iskustvo tog tipa bilo interesantno. Tako smo usput prilazili najpre kravama i konjima koji su pasli. Sa druge strane, magarcima možete prići i pomaziti ih nevezano za bilo koju vrstu ture. Razlog tome je što su oni raspoređeni u blizini vizitorskog centra i očigledno su navikli na ljude.
Još jedna prednost predstavlja mogućnost posmatranja ptica, gde čak postoje specijalne kućice za ornitologe u jednom delu rezervata. Ovaj kao i drugi detalji su posvećeni ljudima i njihovom komforu. I pored toga, nekako se čini da je sve uklopljeno tako da se životinje ne ometaju u njihovim aktivnostima.
Obzirom na podzemne vode koje se prostiru ispod rezervata, na jednom mestu postoji i česma sa pijaćom vodom. Iako nisam imala potrebe da je pijem u trenutku kada smo tu naišli, verujem da je ispravna i čista. Bar nam je vodič tako rekao, a i sam je nasuo vodu u flašicu, pa je usput i pio.
Možda bi moja poseta Zasavici bila još interesantnija da sam mogla da se provozam ranije pomenutim brodom, ko zna. Ono što znam je da je ovo mesto vredelo posetiti i da je opšti utisak pozitivan. Tako bar ja mislim, a kao što uglavnom biva, većinu mesta koja posetim i o kojima pišem vam toplo preporučujem.